Postoji umor koji dolazi od neispavanih noći.
I postoji onaj drugi — tiši, dublji — koji ostaje i kada svi spavaju.
To je mentalni teret roditelja.
Onaj koji se ne vidi spolja, ali se stalno nosi u mislima: šta treba sutra, šta je zaboravljeno, da li je dovoljno, da li je previše, da li sam mogla drugačije.
Ovaj tekst je za roditelje koji su umorni i kada deluje da „nemaju razlog“.
I posebno za one koji taj teret nose bez porodice u blizini, bez pomoći, bez predaha.
Šta zapravo znači mentalni teret u roditeljstvu
Mentalni teret nije samo lista obaveza.
To je stalna budnost.
To je razmišljanje o:
-
tužnim pogledima, serviranim obrocima, suzama
-
sitnicama koje niko drugi ne primećuje
-
brigama koje se ne izgovaraju naglas
Često ga nosi jedna osoba — najčešće majka — čak i kada postoji partner koji pomaže, voli i učestvuje.
Mentalni teret nije znak kontrole.
On je često znak prisutnosti, duboke brige i odgovornosti.
Kada nema „sela“ u blizini
Nekada porodica nije tu.
Nekada su bake i deke daleko.
Nekada su odnosi složeni, ili pomoć jednostavno nije moguća.
Roditelji bez podrške u blizini često nose dodatni sloj umora:
-
nema kome da se dete ostavi „na sat vremena“
-
nema spontanog predaha
-
pranje kose postaje stavka u kalendaru, usisavanje je opciono, o spremanju kupatila se ni ne razmišlja
Ovaj umor je stvaran.
I važno je reći: nije lakše zato što ste se navikli.
Roditeljstvo nikada nije bilo zamišljeno kao put koji se prolazi sam, a često ga prolazimo samostalno, čak i kada nismo objektivno sami.
Savest koja se javi kada razmišljate o pomoći
Mnoge majke nose osećaj krivice već pri samoj pomisli da angažuju dadilju ili pomoć.
Misli često zvuče ovako:
-
„Ako ostavim dete, da li sam loša majka, da li ćemo izgubiti dragocene momente?“
-
„Zašto mi treba pomoć ako sam želela dete?“
-
„Zar ne bih trebalo da uživam u svakom trenutku?“
Ova savest ne dolazi iz pogrešnog mesta.
Dolazi iz ideje da majka treba da bude sve — stalno, bez pauze.
Ali briga o detetu ne prestaje onda kada brinete i o sebi. Daj sebi dozvolu da izdvojiš vreme za sebe, da bi u onom vremenu koje provodite zajedno bila zaista bolja za svoje dete- prisutnija, nežnija, sa više razumevanja, osmeha, spremna za igru i sve brige koje tvoje dete deli sa tobom.
Zašto je u redu angažovati pomoć
Angažovanje dadilje, čuvanja ili bilo kakve podrške nije odustajanje.
To je odgovorna odluka.
To može značiti:
-
da majka ima trenutak tišine
-
da se telo odmori
-
da se misli saberu
-
da se vrati strpljenje
Dete ne gubi time što majka ima podršku.
Naprotiv — dobija roditelja koji ima više snage da bude prisutan.
Niko nije zamišljen da nosi roditeljstvo sam, a posebno u vremenu kada se od žene očekuje da sve uloge jednako dobro obavlja.
Mentalni teret ne nestaje sam — ali se može podeliti
Mentalni teret se ne rešava „boljom organizacijom“.
On se olakšava razumevanjem, razgovorom i podrškom.
To može biti:
-
partner koji preuzima deo planiranja, ne samo izvršavanja
-
pomoć spolja, bez opravdavanja
-
dopuštanje sebi da ne mora sve biti savršeno
Ponekad je najveća promena ona unutrašnja:
dozvola da sebi budete blagi.
Niste slabi ako vam je teško
Ako vam je teško — to ne znači da nešto radite pogrešno.
To znači da vam je stalo.
Roditeljstvo je emocionalno zahtevno, čak i kada je ispunjeno ljubavlju.
A posebno kada se živi daleko od podrške, u ritmu koji ne ostavlja mnogo prostora za predah.
Za kraj
Mentalni teret roditelja ne vidi se na prvi pogled.
Ali on je tu, u mislima koje se nikada ne gase, u brizi koja traje i kada svi spavaju.
Ako vam treba pomoć — u redu je.
Ako vam treba pauza — u redu je.
Ako ne možete sve sami — nikada niste ni bili zamišljeni da možete.
Daj sebi dozvolu da budeš onakav roditelj kakav je potrebna tvom detetuć- nijedan tvoj ritual nije mali i bezvredan, nijedna pauza nije previše, to su sve alati za bolje odgajanje dece.
0 comments